О књизи: 2008 / "...На другој страни терена - само да нас неко погледа! – личили смо на два кинеска бобна – тако су се неуморно и глатко кретале наше главе, исечене у полукутију. И тако је, били смо лутке. Чак и не лутке, и то уопште не кинеске, већ праве, московске, даче, једанаестогодишњи клошари који су јулске вечери окретали главе У близини је била река, пешчана падина, спруд, пунти - мирисали вода и крици пливача допирали су до нас не продирући дубоко у свест. То су били мириси и бука далеког света који нам није био потребан У сумрак је дошао наш час. …»